Поштовани бујичари, Услед пандемије Covid -19 која је задесила цео свет и ванредне ситуације која је услед вируса уведена и у Србији, Удружење бујичара Србије је ове године смањило своје активности на најмању могућу меру. Управни одбор је донео одлуку да се чланарина за 2020.годину не прикупља, због врло лоше финансијске ситуације целокупног друштва. Знамо да неке фирме буквално састављају крај са крајем и да је 1000 динара некоме велики издатак и да се Удружење, због тога, одриче овогодишње чланарине, а свим члановима који измирују редовно обавезе се захваљујем. Иначе, Удружење бујичара Србије је добило награду „Поуздана организација“ за 2020. годину, коју додељује CompayWall d.o.o., а која се додељује за успешно пословање. Услов је био да у последњих 10 година удружење није било у минусу, да је било нон-стоп ликвидно, односно, да је позитивно пословало. Firma CompayWall d.o.o. је реномирана агенција која ради на бонитетној сертификацији фирми, а ради при Агенцији за привредне регистре – АПР. У прилогу је сертификат који је добило Удружење бујичара Србије. Што се тиче традиционалних Сусрета бујичара Србије, ове године, због пандемије Covid -19 нису одржани. Било је планирано да се посети Чешка, тако да ћемо оставити ту стручну екскурзију за нека друга времена, евентуално за 2021.годину, ако нам пандемија то дозволи. Управни одбор, као и Главни и одговорни уредник научно-стручног часописа за уређење бујица и заштиту од ерозије „Ерозија“, проф. др. Станимир Костадинов, су закључили да је неопходно да се изда часопис и у овој години, а средства за издавање су обезбеђена. Kористим ову прилику да се захвалим Инжењерској комори Србије, Регионалном центру осталих техничких струка града Београда, председници Регионалног центра проф. др. Нади Драговић, да су донели одлуку да се донирају средства за штампање часописа „Ерозија“ бр. 46. Тиме је испуњен циљ, да часопис, упркос великим финансијским проблемима, излази сваке године и остане национални часопис за нашу делатност. Мора да подсетим бујичаре да је ово 46. број часописа у 50 година дугој традицији издавања часописа Ерозија и постојања Друштва бујичара Југославије, а од 2010. године Удружења бујичара Србије. То је у садашњим условима велики успех, с обзиром да неке струке немају чак ни удружења, а камоли стручни часопис. На крају, честитао би Шумарском факултету, Универзитета у Београду на јубиларних 100. година постојања. Посебне честитке упућујем одсеку за Еколошки инжењеринг за заштиту земљишних и водних ресурса на великом јубилеју, 60 година постојања и рада. Сви ми бујичари који смо завршили овај Одсек, који је имао различите називе у дугој традицији постојања, поносни смо на знања која смо ту стекли и на своју струку. Шумарски факултет је од оснивања завршило, на свим степенима и студијским програмима око 12 хиљада студената, од чега близу 10.000 по старом закону (8.995 основне студије, 16 специјалистичке, 435 магистарске и 297 докторске) и скоро 2.000 студената по систему Болоњских академских студија (1.873 основне, 18 струковне, 6 специјалистичке, 639 мастер и 51 докторске). У име свих бујичара желим им пуно успеха у даљем раду. Користим прилику да свим члановима Удружења бујичара Србије честитам Нову 2021. годину, пожелим успех у послу и добро здравље и да што пре заборавимо на 2020.годину.
Председник Удружења мр Милутин Стефановић, дипл.инж.шум.
22.11.2019.
У Београду, на Шумарском факултету, 22.11.2019. одржан је завршни семинар " Анализа ефеката противерозионих радова у последњих 10 година, после катастрофалних поплава у Крупњу, Текији (Кладово) 2014. године и Трговишту 2010. године" суфинансиран од стране Министарства заштите животне средине. Поред носиоца пројекта Удружење бујичара Србије, пројект партнери су Општине Крупањ и Трговиште, Покрет горана Београда и Друштво метеоролога Србије. Скуп је отворио и поздравну реч дао министар заштите животне средине др Горан Триван, који је указао на то да је утицај климаских пронема све јачи и израженији и да се манифестује кроз јаке и непредвидиве временске неприлике и обилне падавине што за последицу имају разорне поплаве и страдања имовине и становништва. Поред еминентних стручњака, професора Ратка Ристића и Станимира Костадинова, предавање су имали и стручњаци из области шумарства Љубомир Попара и области метеорологије Зоран Вучинић. Последње излагање је имао Милутин Стефановић, који је презентирао радове из области заштите од бујица и ерозије урађених за последњих пет година широм Србије, у циљу заштите становништва, инфраструктуре и добара од бујичних поплава и наноса. Закључак је, поред скупа у Трговишту и Крупњу, који су одржани раније, да се овакви семинари морају држати што чешће и широм Србије. Превенција и унапређење у заштити од поплава је главни циљ, које локалне самоуправе морају у својим финансијским плановима да имају, као и знатно већа средства за пројекте, да би држава тако препознала и финансирала даље извођење радова.
У Крупњу је 24.10.2019.године одржан семинар "Анализа ефеката противерозионих радова у последњих 10 година, после катастрофалних поплава у Крупњу и Текији 2014. и Трговишту 2010", , у органиацији Удружења бујичара Србије, Покрета горана Београда, Друштва метеоролога Србије, Општине Крупањ и Општине Трговиште, а из финансијску помоћ од МИнистарства заштите животне средине. Поред представника општине Крупањ, семинару су присуствовали и Начелник Мачванског округа, господин Владан Красавац, председника општине Богатић и Крупањ, потпреседици општина Мали Зворник и Љубовија, Начелници општинских сектора за ванредне ситуације, представника ЈВП "Србијаводе" и ЈП "Србијашуме". Уводно излагање и поздравну реч дао је Председник општине Крупањ, Иван Исаиловић. Такође, поздравну реч дао је и Милутин Стефановић, председник Удружења, као и Начелник Мачванског округа, Владан Красавац. Ово је уједно била и седница Савета Мачванског управног округа, на којој је једина тачка била тема семинара. Поред проф. др Ратка Ристића, предавачи су били проф. др Станимир Костадинов, Љубомир Попара, Зоран Вучинић и Милутин Стефановић. Теме су биле врло занимљиве, предавачи активни, а аудиторијум са пажњом је слушао предавања. Наравно, питања су била конструктивна и предавачи су вољни да одговарају на њих. Семинар се завршио у 15х, са закључцима који су прочитани и који су ушли у записник Савета. За 07.11. је заказан следећи семинар у Трговишту.
У Трговишту, 07.11.2019., одржан је семинар, под називом "Анализа ефеката противерозионих радова у последњих 10 година, после катастрофалних поплава у Крупњу, Текији (Кладово) 2014. године и Трговишту 2010. године", а под покровитељством Министарства заштите животне средине. Семинар је пропраћен и медијски, телевизија Врањска Плус је интервјуисала предаваче и направила репортажу коју су гледаоци Јужне Србије могли да гледају у току дана. Уводну рече је дао председник општине Трговиште, Ненад Крстић, који је потсетио присутне на катастрофалне поплаве 2010. године и последице које су и дан данас видљиве. Рекао је да је највећи губитак изгубљена два људска живота, која не могу да се надокнаде. Председник Удуружења Милутин Стефановић је у уводу нагласио да је циљ ових семуинара, који се одржавају не само у Трговишту, него и у Крупњу, који је одржан 24.10.2019. и завршни, који је предвиђен да се одржи у Београду 22.11.2019.године, превенција и унапређење у одбрани од поплава. Поред предавања која су одржали професори Ратко Ристић и Станимир Костадинов, који су приказали нове трендове превенције у одбрани од поплава у свету и код нас, излагање је имао председник Друштва метеоролога Србије Зоран Вучинић, који је показао улогу метеорологије у одбрани од полава. Послење излагање је држао Милутин Стефановић, који је приказао ефекте противеротионих радова који су изведени после 2014.године. За 22.11.2019. заказан је завршни семинар у Београду.
34. Сусрети бујичара у Требињу су завршени. У три дана обишли смо и видели много тога, од манастира Острог, родног места Василија Острошког, села Мркоњићи и Манастира Тврдош, ХЕ на Требишњици, брану Грнчарево, цркве херцеговачке Грачанице, градски парк и башту под платанима, културно-историјски споменик Тјентиште и ХЕ Вишеград. Другарско вече је организовано у кафани Алфа плус, уз предивну музику и укусну храну. Расположење је било велико и дружење се одужило до дубоко у ноћ. Путовање је завршено обиласком древног моста и Андрић града у Вишеграду, са вером да ћемо се следеће године још боље провести на некој још лепшој дестинацији. Овом приликом захваљујем се свим учесницима 34. сусрета бујичара на учешћу, као и организацијама и појединцима који су подржали сусрете.
